Život posle smrti
Nebeski Otac je pripremio plan za naše spasenje. Kao deo svog plana, poslao nas je iz svog prisustva da živimo na zemlji i primimo smrtna tela od krvi i mesa. Na kraju će naša smrtna tela umreti i naši duhovi će otići u duhovni svet. Duhovni svet je mesto čekanja, rada, učenja i, za pravednike, mesto odmora od briga i tuge. Naši duhovi će živeti tamo dok ne budemo spremni za vaskrsenje. Tada će se naša smrtna tela ponovo sjediniti sa našim duhovima i mi ćemo dobiti stepen slave za koji smo se pripremili.
Gde je duhovni svet posle smrti?
Duhovi onih koji su umrli nisu daleko od nas. Ponekad veo između ovog i zagrobnog života postane veoma tanak. Naši voljeni koji su umrli nisu daleko od nas. Duhovni svet posle smrti je na zemlji, oko nas, samo što je odvojen zavesom.
Kakva je priroda naših duhova?
Duhovna bića imaju isti telesni oblik kao i smrtnici, osim što je duhovno telo u savršenom obliku (Eter 3:16). Duhovi nose sa sobom svoje stavove lojalnosti ili protivljenja onome što se odnosi na pravednost (Alma 34:34). Oni imaju iste želje i žudnje koje su imali kada su živeli na zemlji. Svi duhovi su odrasli. Oni su bili odrasli pre svog smrtnog postojanja, a odrasli su i posle smrti, čak i ako umru kao deca.
Koje su prilike u duhovnom svetu nakon smrti?
Prorok Alma iz Mormonove knjige učio je o dve podele ili stanja u duhovnom svetu: „Duše onih koji su pravedni bivaju primljeni u stanje sreće koje se zove raj, stanje pokoja, stanje mira, gde će se odmarati od svih svojih nevolja, i od svake brige i tuge. I tada će se desiti: Duše zlih, da, koje su zle – jer, eto, nemaju udela niti udela u Duhu Gospodnjem, jer, gle, biraju zla dela radije nego dobra. Zato đavolji duh uđe u njih i zaposedne njihovu kuću – i oni će biti bačeni u krajnji mrak. Biće plač, naricanje i škrgut zuba, a sve zbog bezakonja njihovog, jer su zarobljeni đavolskom voljom. Takvo je stanje duša zlih, da u tami, stanje strašnog, zastrašujućeg iščekivanja ognjenog izlivanja gneva Božijeg na njih. I tako ostaju u tom stanju, kao pravednici u raju, do trenutka svog vaskrsenja“ (Alma 40:12–14). Duhovi su raspoređeni prema čistoti njihovog života i njihovoj poslušnosti Gospodnjoj volji dok su bili na zemlji. Pravedni i zli su razdvojeni (1. Nefi 15:28–30), ali duhovi mogu napredovati dok uče i žive po principima jevanđelja. Duhovi u raju mogu poučavati duhove u tamnici (UiZ 137).
Raj
Prema proroku Almi, pravedni duhovi uživaju odmor od zemaljskih briga i tuga. Ipak, oni su zauzeti obavljanjem Gospodnjeg dela. Isus Hrist je odmah posle svog raspeća posetio pravednike u duhovnom svetu. On je imenovao glasnike, dao im moć i vlast i poverio im da „donose svetlost jevanđelja onima koji su u tami, to jest, svim ljudskim dušama“ (UiZ 137:30). Crkva je organizovana u duhovnom svetu i nosioci sveštenstva tamo nastavljaju svoje odgovornosti (UiZ 137:30). Isto sveštenstvo postoji s druge strane zavese... Svaki apostol, svaki član Sedamdesetorice, svaki starešina, itd., koji je umro u veri, čim pređe druga strana zavese ulazi u rad za delo Božje. Porodični odnosi su takođe važni. Ljudi koji su tamo organizovani su prema porodičnim karakteristikama.
Duhovna tamnica
Apostol Pavle je opisao duhovni svet za opake kao tamnicu, što za neke i jeste (1. Petrovu 3:18–20). U duhovnoj tamnici su duhovi onih koji još nisu primili jevanđelje Isusa Hrista. Ovi duhovi imaju slobodu izbora i mogu biti motivisani i dobrim i zlim. Ako prihvate jevanđelje i obrede koji se za njih vrše u hramu, moći će da napuste duhovnu tamnicu i da prebivaju u raju. U duhovnoj tamnici su i oni koji su odbacili jevanđelje nakon što im je propovedano bilo na zemlji ili u duhovnom svetu. Ovi duhovi pate u stanju poznatom kao pakao. Odvojili su se od milosrđa Isusa Hrista koji je rekao: „Jer, evo, ja, Bog, ovo postradah za sve da ne stradaju oni koji se obraćaju. Ali ako se ne preobrate, moraju da pate kao ja. Ova patnja je učinila da ja, kao Bog, najveći od svih, drhtim od bola i krvarim iz svake pore, a moje telo i duh pate“ (UiZ 19:16-18). Nakon što stradaju za svoje grehe, biće im dozvoljeno, kroz pomirenje Isusa Hrista, da naslede najniži stepen slave, a to je telestijalno carstvo.
